lat

Зашто за пола године имамо 419 лажних насловница?


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Биљане Максимовић за Данас

Након податка да је на насловним страницама дневне штампе само у првих шест месеци објављено најмање 419 лажних, неутемељених вести чије наводе је немогуће проверити, поставља се оправдано питање да ли оно што имамо носи атрибуте информативне сцене или се може говорити само о пропагандној функцији. У психологији је познато да медиокритет који не признаје своју осредњост свакако би волео да сви у њему виде генија и да осредњост завидећи ономе што сама није, и што никада није могла постати, управо пориче вредност својих супротности. Недорасли и верују у трајност контаминације. Она је пролазна, само је морамо преживети и надвладати.

Од суморне статистике о лажима које преплављују поље јавности још је трагичнија она о непостојању једне, бар једне, вести на насловној страни која садржи изузев истине и запитаност над поступцима и деловању председника. То указује на функционисање једног успостављеног деспотског надчовека, који не само да представља и приказује цео програм, план, стратегију, цео регистар појмовни, већ се његов дискурс претаче у читав хоризон (без)смисла. Његове речи постају норме, његови снови обавеза за градитеља, његови кошмари налози полицији, његове грешке наша цена, његове заблуде принудни коректив наше исправности. Председник на развалинама једино и може успоставити тако жељени и нажалост досањани однос субјекта и објекта, џелата и жртве, судије и окривљеног. Принуђени смо да у гомили истоврсног што се нуди са насловних живимо једну параноидну стварност, између два државна удара, три покушаја убиства, пет спречених ратова и гомиле непријатеља. Интензитет не попушта, као што ни бесмисленост не напушта промотере лажи.

Овакве насловне стране су и топоними Вучићеве политике. Заиста је тешко и сместити, камоли помислити да се између Светлане Ражнатовић, Кије Коцкар или Вранеша нађе нешто модерно, цивилизацијско, европско. То није контекст у коме је могуће комуницирати такве теме. Естрада, криминал и политика постају аутономне болести које се шире јавно и без зазора. Зашто 419, зар није довољно 418? Није, зато што Вучић и говори и инвестира свгој политички капитал под знаком великих бројева. Код њега нема изузетака. За њега је опирање увод у хаос. Стварни избор и слобода најава промена. Мноштво је хаос. Зато тако упорно учи забораву. Историје, пре свега. Одрицању, од себе. Послушности до обневиделости.

Ниједно критичко преиспитивање као подлога за истраживачко новинарство или настојање да се осветли нешто указује и на стварне домете Вучићевих театарских извођења на Главним одборима странке. Када он већ прстом упире и кори своје најближе сараднике, зашто тога нема у новинама? Управо зато што то није критика, већ глума. Једночинка на коју ексклузивитет извођења има само он.

Биљана Максимовић

Ауторка је шефица Информативне службе Демократске странке

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ