lat

Осма Нишка зона слободе посвећена пољопривредницима


ПОДЕЛИТЕ:

Осма Нишка зона слободе одржана је испред ТЦ Калча 20.07.2019. године. Представници опозиционих странака које су потписале Споразум са народом разговарали су и ове суботе са заинтересованим пољопривредним произвођачима.

Број слика: 2

ГАЛЕРИЈА СЛИКА

Том приликом изјаве је дао Миодраг Станковић, председник Градског одбора ДС Ниш и један од лидера Савеза за Србију-Ниш.

“У протеклих месец дана обишли смо више десетина домаћинстава у околним селима и разговарали са пољопривредним произвођачима. Закључак је да је пољопривреда у никад лошијем стању и да је потребан потпуно другачији концепт оживљавања производње и помоћ сељацима. Сељак нема могућности да покрије ни основне трошкове, а намети се сваког дана повећавају. С једне стране, неодрживо је производити, с друге стране, немогуће је продати производ. Да ли ће грађани куповати домаћи сир, млеко и месо или ће искључиво куповати у продавницама, пуно зависи од начина на који држава помаже или не помаже пољопривреднике. На жалост, тренутно стање је такво да сељаци одустају од производње јер је неисплатива, па се поставља питање да ли ће производити домаће производе чак и за сопствене потребе.

До 2012. године када је Демократска странка вршила власт пољопривредни произвођачи су добијали 12.000 по хектару засађених површина, у једном тренутку је то било и 14.000 динара. Држава је помагала пољопривреду. Данас пољопривредни произвођачи добијају 4000 динара по хектару. Што је 3 до 4 пута мање.

Држава је до 2012. године пољопривредним произвођачима давала комплетан подстицај за нове засаде, за винограде, воћњаке, држава је давала 70% по вредности хектара. Ако пољопривредник купи садницу, постави наслоне, жицу, стубове, он је добијао 70% повраћаја инвестиције. И то су добијали сви. Није постојала разлика. Циљ је био да се повећа површина засађених култура. Данас они добијају 50%. Што је чак за 25% је мање. И практично са те две ствари је тема финалног производа била увек важна али не толико зато што се тај минус једним делом компензирао гарантованим давањем од стране државе. Сада тога нема или има али је 3 до 4 пута мање.

2012. године, пре доласка СНС-а на власт, субвенције за дизел за пољопривреднике су износиле до 6.000 динара по хектару, у зависности од врсте пољопривредне производње, па их је напредњачки режим прво преполовио на 3.000 динара, а потом и потпуно укинуо 2015. године. Због тога су сељаци у Србији пуне четири године плаћали најскупље гориво у региону.

Како да српски пољопривредник испланира производњу и конкурише за неке субвенције када не зна да ли ће их бити за исту намену следеће године, камоли за 5 година унапред. Завистан је од временских услова, потпуно је немоћан од непредвидивог тржишта и ради користећи најскупље гориво” – изјавио је Станковић.

“Када говоримо о ратарству, има доста необрађених парцела које из категорије баште и њиве прелазе у категорију ливада и уместо две културе годишње имате косидбу једне траве у сезони. Цена инпута је велика – нафта, вештачко ђубриво, семе, пестициди… С друге стране, цена житарица је врло ниска у откупу. Потребно је пронаћи начин и стимулисати ратаре како би свака парцела била обрађена.

Пољопривредници који се баве сточарством сусрећу се такође са проблемима. Све је мање оних који одлучују да ставе теле у тов, па је и откуп телади проблем, јер откупљивачи диктирају цене. На десетине хиљада телади говеда купци из иностранства једва чекају да откупе, док на терену не можете адекватно продати ни пар комада. Једва да постоје газдинства која се усуђују да се баве узгојем крмача. Последња цена прасади износи 200 динара по килограму живе мере. То све наводи на закључак да ће прасади бити у продавницама, али ће тешко моћи да се купе од пољопривредника. Фонд крава у сваком селу је у драстичном паду. Конкретан пример, у Доњем Међурову је број крава спао на 40, док је некада било 400 на испаши. Да ли је секретаријат за пољопривреду упознат са чињеницом да је од скоро прекинута испаша и шта ће предузети поводом тога? Прети опасност да ћемо бити у проблему, јер домаћег сира и млека неће бити чак ни за сопствене потребе, а камоли за продају. Субвенције за млеко касне већ неколико месеци. Грађани ће бити принуђени да млечне производе купују у продавницама, али не домаће, већ вештачке и увозне. О овчарству и козарству је излишно и говорити.

Намети пољопривредницима су велики. Сваки динар који се сељаку наметне као трошак, директно утиче на квалитет производње па и на резултат самог рада. Накнада за одводњавање коју плаћају сви грађани који имају пољопривредно, грађевинско и шумско земљиште на земљишту које се одводњава, наплаћује се за земљишта која су потопљена током већег дела године.

И поред тога што је након бунта грађана који је настао због високих рачуна пореза на имовину, порез пре годину дана ипак смањен, власницима пољопривредног и грађевинског земљишта поново су стигли вишеструко увећани рачуни. Рачун који је прошле године износио 8000 динара, сада износи 18000 динара. Поставља се питање шта се у стандарду сељака променило за годину дана, па да плаћа чак 120% већи порез?

Много младих људи бављење пољопривредом не сматра више привлачним занимањем и због тога се број пољопривредника смањује. Треба помоћи младим људима да почну да се баве пољопривредом тако што ће држава осигурати средства за куповину земљишта, машина и опреме. Такође и бесповратним средствима за оспособљавање нових и искусних пољопривредника за примену најновијих техничких производних метода. Подстицај младих пољопривредника и обезбеђивање континуитета из једне генерације у другу је веома важна тема. Реално стање је да млади људи не виде бенефит од бављења пољопривредом.

Демократска странка сматра да је једини пут за оживљавање српског аграга дугорочна стратегија, која подразумева сталну модернизацију производње, сталну едукацију пољопривредника, праћење и прилагођавање тржишту уз безрезервну подршку државе кроз вишеструко увећане субвенције” – закључио је Миодраг Станковић, председник ГрО ДС Ниш и један од лидера СЗС-Ниш.

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ