lat

Навијачка преторијанска гарда


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас

Гостовање Оливере Јовићевић новинарке РТС код Александра Вучића, власника свих медија са националном фреквенцијом и председника Српске насилне странке, скраћено СНС, на Радио-телевизији Србије у уторак 5. новембра, била је идеална прилика да се сви још једном уверимо колика је Његова мржња према грађанима Србије.

Они који су дошли да му поруче да су слободни људи а не раја Београдског пашалука, својим очима су видели на шта је све властодржац Александар спреман у одбрани давно огољене диктатуре.

Главно питање које се чуло међу слободномислећим људима после овог гостовања је колико неко мора да мрзи грађане Србије да би као председник странке са највећим бројем лажних доктора наука, на студенте послао наоружане криминалце, амнестиране наркодилере и убице свих фела.

Међу онима који су дошли да одбране кукавичлук Александра Вучића који је дошао пешке у блиндираном аутомобилу, вешто у џепу сакоа од 6000 евра кријући француски кључ којим је одвио шрафове са оближњег шахта како би ушао право у ходник РТС, било је и неких несрећних заблуделих момака са трибина који у паузи између два џоинта, себе зову навијачи.

Док их посматрам како хорски навијају Ацо Србине, пред очима ми као на филму пролазе исто тако млада лица неких њихових претходника од пре двадесет и кусур година. Онај чији кукавичлук данас бране, својом политиком које се до дан данас није одрекао, је претходнике ових данашњих навијача које сам знао са севера Маракане, из Студењака, са прослава величанствених победа Црвене Звезде, расејао од Госпића, преко Книна, Глине и Босанског Петровца до Мркоњић Града.

Тачније, расејао је њихове кости, а гробове тих момака је мењао за стан од два ара, без да је трепнуо.

После тога се једно десетак година крио као пацов, проучавајући успут кроз коју канализациону цев ће се поново ушуњати на РТС ако се не дај Боже одушевљени народ окупи испред Абердареве да га нешто приупита. А до тада ће ваљда стасати и нека нова генерација навијача, која ће заборавити судбину оних које је ономад продао на кеца.

Па су га после вијали улицама београдским. Е са новима овог пута неће поновити грешку из младости.

Више их неће слати да ратују по Босни, Крајини, Лици, Кордуну, јер те је ратове давно изгубио. Сада за Његов рачун има да ратују у Србији. Јер Србија је остала једино место где он може да надомести жал за младошћу и невином крвљу, где може се игра рата колико хоће. Ту међу слободномислећим људима живе његови најљући противници.

Дошло је време за нову сечу кнезова, ваља главама натакнутим на коље потврдити политику која је отпочела пуцњима у леђа Славка Ћурувије и оверена хицима у Оливера Ивановића. Да би нови јаничари остали лојални Дахији чипуљићком, ваља им дати уносне послове са јавним предузећима на рачун потлачене раје, послове обезбеђења ноћних клубова, пустити их да прошверцују неку тричаву тону, две наркотика, ангажовати их за рушење у Савамали.

Штета што чувари напредног поретка већи део радног ангажмана проводе не са навијачким шаловима и капама, већ са фантомкама, тако да грађани Србије нису у прилици да виде тих 20 процената нових неукаљаних лица која ће се наћи на листама Српске насилне странке, скраћено СНС, на следећим изборима које је најавио цапо ди тутти цапи на седници Главног одбора.

Али хвала безбедносним камерама, напретку технологије, фото уређајима мобилних телефона и пре свега храбрим и непоколебљивим грађанима, па ћемо та лица испод фантомки врло брзо видети не само на билбордима и изборним плакатима Српске напредне странке, већ и на полицијским потерницама. Јер у оном авиону којим је ономад Шарић даривао владу Банана републике има само тринаест места. Ако успе да полети за њих и онако нема места.

То јест ако му грађани допусте да зарула пистом. Већ видим редове навијачке преторијанске гарде, како се у непрегледним колонама тискају испред Специјалног суда гурајући се са напредним ботовима у покушају да на време обезбеде статус заштићених сведока, нудећи новим демократским властима сва сазнања о бројним непочинствима која су почињена док су бранили огољено зло.

Док хулигани бране диктатуру Александра Вучића, дотле један други Александар брани слободу, посрнулу истину и правду. Александар Обрадовић из Ваљева који је јавности Србије предочио истину о тешким махинацијама у фабрици Крушик, још увек се налази у кућном притвору.

Али је макар као и сви Александри испред РТС, као и сви они који су солидарни са њим и ових дана масовно потписују петицију за престанак прогона овог човека, показао једну веома важну ствар.

У овој земљи ипак је могуће звати се Александар и волети Србију.

Аутор је члан Демократске странке

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ