lat

Мање првака него кандидата за Задругу


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас

У поплави телевизијских серија које се нон-стоп репризирају на јавном сервису који плаћају сви грађани, упадљиво је упорно понављање серије „Бољи живот“.

Очигледно да ваља убедити грађане Србије који су и без тог убеђивања у златном добу до гуше, да смо стварно спопали бољег живота. Неретко се репризирају и „Отписани“, потом „Камионџије“, па „Срећни људи“. Али интересантно је да на јавном сервису никако да одлуче да емитују неку епизоду једне од култних серија из златних седамдесетих под називом „Дипломци“. Режисер ове серије Небојша Комадина, која је рађена по сценарију Синише Павића, води нас кроз живот групе београдских студената од којих један никако да положи последњи испит. Али то главног јунака Будимира Буду Бумбу не спречава да пријави да је дипломирао, што доводи до низа комичних заплета који прате радњу ове серије.

Е мој, Будо Бумбо. Кад би могао да устане легендарни Бора Тодоровић, који у серији тумачи лик Буде, па да види колико је данас Бумби и бумбара који су запели не на последњем испиту, него још на пријемном. Али у напредној Србији није ни битно шта знаш или не знаш. Важно је кога знаш. Ако знаш правог човека, а у Србији је то само једна особа, онда је небитно шта пише у ђачкој књижици и да ли уопште имаш индекс и диплому. Битно је само да имаш праву партијску књижицу у џепу, да си вољан да носиш транспарент када дођу Путин и Макрон, да имаш добре пљувачне жлезде, спремне да их на миг газде ставиш у физиолошку функцију и да лоцираш задату мету. И наравно, потребно је да умеш лако да клекнеш и савијеш кичму. Јер такве газде највише воле.

Вера у академску честитост, вера да је звање искључиво плод образовања и марљивог рада да се то знање стекне, једно је од мерила степена цивилизацијског достигнућа једног друштва. Писменост становништва, уз велики број високообразованих и креативних појединаца који су спремни да своје знање ставе у службу прогреса и развоја шире друштвене заједнице је основни покретач економског развоја и културног напретка најмоћнијих држава кроз историју. За неупућене, ово је важније питање од губитка ЕПС-а од 11 милиона евра и пребацивање дуга Србијагаса од 1,2 милијарде евра на плећа пореских обвезника.

Неки лаик би олако казао да је у држави у којој је за председника изабран човек за кога је неспорно утврђено да је купио академско звање, кога је пред шокираним аудиторијумом посланик и партијски саборац бранио у Народној скупштини речима па шта ако је купио диплому, није је украо, питање академске честитости небитна ствар, поготово посматрајући ту ствар из перспективе огромних проблема и изазова пред којима се налази Србија. Али могу ли те проблеме решавати они који су лагали када је реч о њиховом високом образовању. Којима није било довољно што су купили факултетске дипломе, већ су похрлили и да докторирају. Могу ли они који су као гробари и посилни код самозваних војвода, који су као несвршени високошколци генерисали и стварали проблеме, сада нудити решења за своје папазјаније. Јер сад су доктори наука, сад су инжењери, сад су академски грађани. Сада тобоже знају оно што као занатлије и гробари нису знали.

У држави у којој су према тада урађеном попису до 2002. била само 411.944 високообразована грађанина, или 6,52% од укупног броја становника можда има оних који мисле да и није тако страшан грех повећати тај проценат куповином академског звања. Па тај ће и онако живети на Врачару, где 52,34% грађана има факултетску диплому, или на територији Старог града, где живи 50,2% људи који су завршили факултет. Можда у овој чињеници и лежи разлог зашто су напредњаци баш у тим општинама убедљиво поражени. Руку на срце, поражени су напредњаци убедљиво и у граду Шапцу, који по образовном профилу становништва прати просек Републике Србије.

Али у земљи у којој се за само седам година напредне власти број првака смањио за скоро 10.000, а само у односу на прошлу годину мање је фрапантних 3.090 полазника првог разреда, у Србији у којој се за полазак у школу пријавило 65.510 ђака првака а за Пинков ријалити Задругу преко 75.000 кандидата, јасно је шта напредни властодршци мисле о образовању. Па само будала по мишљењу напредњака може да плати комплет књига за осми разред 22.000 динара кад за те паре може да купи сведочанство основне школе и диплому средње.

Зато би свако настојање да се врати вера у академску честитост и моћ знања требало да завређује највеће поштовање и дивљење сваког грађанина ове земље, да резултира снажном подршком да се истраје у тим племенитим и за друштво и те како корисним напорима. Нарочито када су покретачи такве иницијативе млади људи, студенти, будући академски грађани. Подршка таквим напорима је обавеза сваког интелектуалца, академика, сваког професора који образује будуће инжењере, лекаре, историчаре, филологе.

Млади, храбри људи који су овога тренутка затворени у згради Ректората, са којима Ана Брнабић, кандидаткиња за председника Српске напредне странке, стечајна управница свих етичких и моралних норми и директан потомак Немањића како смо скоро чули, не жели ни да разговара, а камоли да уважи њихове захтеве, поред дивљења и поштовања заслужују да нас барем у суботу буде хиљаде испред зграде Ректората. Ови чувари наде, ови будни и ревносни стражари над савешћу ове земље, подсећају нас да још увек има достојних потомака 1.300 каплара, вазда спремних да чују вапај своје отаџбине.

Ако оћутимо и овај поклич наше младости, тај вапај постаће самртни ропац Србије.

Грађани Србије, пред Ректорат!

Аутор је члан ДС

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ