lat

Лутовац: Тестирање стрпљења


ПОДЕЛИТЕ:

Интервју председника Демократске странке Зорана Лутовца за НИН

Нису га чак ни питали ништа тако страшно као – зашто Србија има више мртвих но ико у региону, три до четири пута више но Хрватска. «Зашто су одредили да сниматељи буду тако близу вас», питали су га. «А ја вас питам (сниматељима) а што сте дошли», обрушио се Вучић, појачавајући дозу уобилајене бруталности. Син му је заражен, на Инфективној је, али он осионо, претећи каже:» АКО лекари буду рекли, тестираћу се… Знам ја…, ви бисте желели да одем у изолацију.. Али јачи сам ја од короне».

Плашите ли се када чујете ове речи с ким на власти ми то имамо посла?

Узнемирујуће је када чујете да то изговара председник државе. Они, «опасни други», замишљени непријатељи: опозиција, новинари, слободномислећи људи, сви који постављају питања - сврстани су у непријатеље. Чињеница да једно нормално питање изазове такву алергијску реакцију Александра Вучића показује у коликом се проблему он налази, али и ми заједно са њим. За њега је изолација нешто најстрашније што би могло да га снађе. Тако је то са егзибиционистима и чуварима рејтинга. Каже, «ако лекари буду рекли»… па лекари су одавно рекли да је подвргавање тестирању у оваквом случају обавезно, као што је било обавезна самоизолација по повратку из Мађарске. Али за њега не важи оно што важи за друге.За Јовану Поповић која пева против његове аутократије постоји посебан третман.

Ангела Меркел се тестирала, као и многи други државници. Зоран Заев је отишао у самоизолацију зато што је био у емисији код новинара за којег се испоставило да је позитиван на корона вирус. Лекари кажу да се избегавају контакти, а он на конференцији за новинаре се «згрцне» искашље у руке и микрофон, а потом се са свима рукује. Кад је дочекивао кинески авион био једини без маске. Ишао је у Нови Пазар и Ниш да лично достави респираторе и окупио на десетине људи иако је на снази наредба да се не окупља више од двоје људи. Уместо да на свом примеру покаже како се одговорно поступа у кризној ситуацији, он показује да за њега не важи оно што важи за остале грађане. Он се бреца на свако питање и одговара искључиво на «питања» која су срочена у његовој спин-лабораторији.

Кажу да је био до сада господар живота. Али, околности су се изненада промениле и сада је господар смрти. Слична улога увежбавана у доба Милошевића, можда и опаснија. Да ли председник Вучић покушава да искористи пандемију за страховиту политичку кампању?

Он без прекида спроводи беспризорну политичку кампању и очигледно нема намеру да престане с тим. То је начин на који он функционише. Који је смисао његовог свакодневног појављивања у медијима или испоручивања медицинске опреме? Он се појављује свуда и говори о свему. Та кампања је недолична и због тренутка у којем се спроводи и због начина на који се спроводи. Политичка кампања коју води почива на подстицању страхова и подгревању наде: у распону од тога да неће бити места на гробљима до обећања да ће сви добити по 100 евра помоћи.

Зашто имамо далеко већи број мртвих но ико у региону? Три до четири пута више но Хрватска?

То је питање на чији одговор чекамо. То је једно од питања због којих је укинуто присуство новинара на конференцијама за новинаре. То је питање које му неће поставити његови писани или електронски таблоиди, нити «наш» јавни сервис. Уместо да чујемо одговоре на та питања, ми чујемо како се он бори као лав, како не спава од бриге, како шаље агенте да на црно набављау респираторе од пара из црних фондова. Да ли је у питању лошији здравствени систем? Лошија влада? Можемо само да претпостављамо или основано сумњамо..

Нису нам одговоили на то питање, али нам је Министарство за заштиту животне средине Србије објаснило да је узрок повећаног загађења у доба короне - топљење снега. Вероватно бисмо доби сличан одговор и на ваше питање да сте имали шансу да му га поставите.

Зар председник не чини све што је до њега? Носи лично репираторе широм Србије, које је при том сам и набавио, он је и добављач, финансијер, транспортер, он је све…?

На Светски дан здравља ОН гостује на јавном сервису и говори о пандемији!
Председник чини и више него што је до њега. У томе и јесте проблем. Бави се стварима које нису у његовом домену. Да се држи Устава и мање се меша у послове других, вероватно би било значајно боље. Непрестану борбу за рејтинг коју он води, на жалост, плаћамо сви.

Бруталност и доза драме председника у обраћању новинарима реципрочна је његовим мерама? Дају ли те мере резултате или не?

Одбојност према новинарима који не показују сервилност
је до те мере изражена да се не може гледати. Попут детета у вртићу он се љути, бреца, добацује заједљиве коментаре… Вероватно је то последица незадовољства резултатима мера и кампање коју води. Можемо само да нагађамо, јер ни на једно сувисло питање нећемо добити одговор. Добићемо у најбољем случају контра питање, али најчеће лекцију из патриотизма или оптужбе за политизацију. Такво понашање у уређеним државама је незамисливо.

ОН је узнемирен и не интересује га што су грађани узнемирени због његових изјава. ОН добија извештаје који га узнемиравају и ако ОН може да буде узнемирен, онда нико нема права да не буде узнемирен. У једном његовом обраћању, заоденутом у форму интервјуа, морали сте да слушате 40 минута узнемирујуће исповести да бисте добили прву корисну информацију – да се продужава полицијски час. Логично је да после осам година лажи и превара и живота у ванредном политичком стању куцне и полицијски час.

Једну стенд ап комедију смењивала је друга. Министар здравља Лончар, не знамо где је сада, би изјавио "коронавирус слабији је од обичног грипа". Вођа тима струке рекао би ”смешан вирус, идите у Милано”. А онда, пресекао нас је хорор који до данас не стаје. Да ли то показује да Вучић и његови сарадници нису у стању да управљају системом и држе под контролом пандемију?

То њихово обраћање које се кретало од приземног хумора до још приземнијег хорора у медијском наступу, на неки начин је требало да покрије закаснеле реакције и потцењивање проблема. Уместо да су слушали добронамерна упозорења и препоруке, до последњег момента су одлагали суочавање с проблемом и спремали се за нову фарсу од избора.

Заменик градоначелника Новог Пазара смењен је само неколико сати након гостовања премијерке у тв емисији када је рекла да је он критиковао Вучићеву посету Новом Пазару. Показала је да је улизиштво а не компентенција пропусница до функције?

На једној страни награда за улизивање, на другој страни казна за било какво опонирање. У том чину показује се у пуном светлу аутократска одбојност према критици. Баш као и одлуци да се конференције за новинаре одржавају без новинара после непријатних питања у Нишу. Има неке симболике у томе да је на дан Ћурувијиног убиства одржана конференција за новинаре без присуства новинара. Већи проблем од појаве лажних вести на које се стално указује јесте чињеница да у Србији ни у редовном стању нема услова за слободно информисање на којем почива свако слободно друштво и уређена држава.

Ко је доносиоц одлука у земљи? Један човек?

Да, један човек. Баш као и у протеклих осам година. Као прави аутократа он је суспендовао владавину права, поделу власти, ограничио слободу медија. онемогућио слободне и поштене изборе. Сви који другачије мисле означавају се као непријатељи и у време ванредног и у време редовног стања.

Које мере су предузели премијерка, Министарство за рад и социјална питања, социјалне службе у помоћи незапосленима и сиромашнима у доба пандемије?

Демократска странка и Савез за Србију су предлагали низ мера усмерених ка заштити најугроженијих грађана Србије без било какве намере да се то политизује. Сматрамо да је обавеза свих да се у овој кризи помогне онима који су најугроженији. На пример, с обзиром да нису постојале мере државе за заштиту једне од најрањивијих категорија друштва – бескућника, ми смо раговали и дали предлог. Апели власти и стручњака да остану код куће до тих људи не стижу, а и да их чују, не могу да их послушају јер немају своје домове. Уместо прихватања тих конструктивних предлога влада се, на жалост, углавном бавила политичком кампањом.

Не знамо од којих пара милион незапослених купује хлеб, маску и јогурт, али знамо да је град Београд уплатио Небојши Крстићу у време ванредног стања 760.000 евра. Знате ли зашто? Толико кошта Крстићев апел «угасите друштвене мреже и ухапсите 1.000 људи»?

Он је само један од најамника овог режима који би требало да тестира или усмерава јавно мњење у правцу који одређује аутократа. Сви који раде на изградњи и очувању Вучићевог рејтинга награђивани су, међутим, од наших пара. Било тако што су неки од медија финансирани директно из буџета или тако што се ослобођају од плаћања пореза, било тако што се преко агенција, попут његове, финансирају пропагандни пројекти.

Да ли сте чули које кораке је предузела премијерка у помоћи пољопривредницима, привреди, радницима?

Од премијерке сте првенствено могли да чујете како брани председника СНС-а од замишљених и измишљених непријатеља. Темама које помињете бавила се Демократска странка и Савез за Србију. Искрено се надам да су нешто од тога разумели и покушали да спроведу у живот. Мере које смо предлагали намењене су јавном добру, тако да их могу слободно користити без бојазни да ће се тражити заштита ауторских права.

Зашто је изостао њен адекватан одговор на чињеницу да су радници у Јури радили без маски и рукавица? Верујете ли да мисли, ако могу медицински радници без заштитне опреме, а што не би радници Јуре?

Зато што је јасно да у овој држави не важе иста правила за све. Изостанак реакције према Јури последица је и општег приступа страним инвеститорима као заштићеној врсти која ужива привилегије и ослобађа се одговорности. На другој страни радници су изгубили и нека основна права која су имали још њихови преци неколико генерација уназад.

Да ли претерују у суседству када кажу да је Вучић окружен скоројевићима, фалсификаторима докторских дисертација? Или то сада кошта грађане живота у пандемији?

О томе се првенствено говори у Србији. То је за суседе можда новина, али се о томе овде говори већ осам година. Зато сада уместо да се грађаани масовно тестирају на корону, масовно се тестира стрпљење незадовољних и интелигенција оних који то још увек нису.

Да ли смо као друштво научили кроз ово мучно искуство, у тренуцима посебне опасности по грађане, да неспособне и уништене институције могу да буду погубне по животе људи?

Искрено се надам да они који то нису разумели раније, сада то разумеју, да су, ипак, дошли до тог сазнања. У оваквим ситуацијама не могу да помогну они који су плаћени да аплаудирају, да стварају лажну слику о Србији као рају. Твитер је угасио преко 8,500 налога оних који су водили кампању за Александра Вучића. Они су креирали 43 милиона твитова којима стварају лажну слику подршке Вучићу и његовом режиму. Они су плаћени новцем свих нас да преносе поруке, стварају илузије и лажну подршку. Није им доста што контролишу готово целу медијску сцену, него су решили да окупирају и простор друштвених мрежа. Лажима, потемкиновим селима, притисцима, уценама можете изнудити подршку на недемократским изборима, али се не можете носити са реалним проблемима какав је пандемија.

Да ли смо схватили зашто је важно имати државу и систем?

То ћемо тек видети. Али је сада много јасније да здравствени систем мора да почива на уређеној држави и стабилном буџету, а не на врхунским појединцима и пожртвованости запослених. То једноставно није довољно.

Да ли мислите да је Брнабићки иоле јасно зашто дегутантно удварање владару приказивање фотографије његове деце у сред емисије у јеку поандемије уз поданилчко «шефе», није само морално непримерено већ, уставом недопустиво?

То њено «шефе» запарало је уши сваког грађанина, али пријало је ушима поданика аутократе. Чини се да њу и није баш брига да ли је то у складу с Уставом, јер јој је врло јасно како овде стоје ствари: један човек одлучује у свему и важно је бити с њим у добрим односима. Ако он не поштује Устав без икаквих последица, значи да је он изнад Устава, па не мора ни она да га поштује док год је уз њега. Колико год било неморално, противправно и елементарно људски одбојно, такво понашање је за ту врсту људи нешто природно. Није природно да они буду на челу државе.

Да ли је и у ванредном стању обавеза власти да чује глас опозиције и да то обезбеди и свим грађанима? Шта бисте им рекли?

У уређеним државама јесте у аутократијама није. У Енглеској то је случај, у Србији није. Од почетка епидемије у фебруару, Ангела Меркел је одржала укупно 3 конференције за медијие, тестирала се на корона вирус, у Немачкој није уведен полицијски час, канцеларка не оптужује сопствене грађане за ширење вируса, она не испоручује лично респираторе и не пада јој на памет да води политичку кампању. Овде немате демократску политичку културу и имате аутократску власт. У Србији се опозиција третира не као део система, него као непријатељ државе и народа. Оно што бих рекао и што сам рекао тамо где сам могао да кажем јесте да је јавном интересу да се удруженим снагама боримо за животе и здравље грађана, а не за њихове гласове и политичке рејтинге. Међутим стварност је потпуно другачија и зато морамо из корена да је мењамо ако хоћемо уређену државу.


Шта може да учини опозиција? Треба ли Скупштина да ради? Влада националног спаса?

Првенствено да се организује како би извукла Србију из чељусти аутократе и обезбеди услове за функционисање институција, владавине права, слободе медија… Опозиција би морала да се уједини око тих темељних вредности и правила игре и да учини нормалним политички и свакодневни живот. Скупштина је централна институција нашег уставно-правног и политичког система. Међутим већ осам година и Устав и Скупштина су у приватном власништву једног човека, а без њих ми нисмо ни држава ни друштво. На опозицији је да стави разлике по страни и уједини се око идеје ослобађања државе и друштва.

Зашто Вулин шаље приватне поздраве сину председника, док ћути да је око 60 одсто припадника војске заражено? Зашто је ускратио помоћ Шапцу? Зашто носи униформу, иако није војно лице?
(Анкета ВСС: 89 одсто гласалих сматра да Вулин злоупотребљава Војску у политичке сврхе)

Зато што му се може. Зато што нема институција и права који би га ограничавали и враћали у маргине нормалног.

Многи говоре о „капи која препуни чашу“. У случају Милошевића та кап је било бомбардовање. У случају Вучића могла би то да буде корона?

Никада се не зна шта може бити догађај окидач. Некада то може изгледати као да је нешто банално, али у суштини кључно питање је да ли је чаша пуна да би једна кап учинила да се чаша прелије? Мислим да све ово што се дешавало у током пандемијске кризе иде ка томе да напуи чашу до врха. Историја је препуна примера да су тирани и аутократе правили судбоносне грешке, зато што нису могли да прихвате и поднесу да су правили било какве грешке.

Хоће ли период након пандемије бити прекретница у нашем друштву и у ком правцу?

То би могла да буде прекретница у свим друштвима, не само у нашем. Дакле, утицаће свакако и на нас, непосредно и посредно. Утицаће на нашу економију, али и на политику, културу, свакодневни живот. У ком правцу ће ти утицаји усмерити наше друштво у великој мери зависиће од нас самих, од тога да ли желимо најзад да изградимо уређену демократску државу или ћемо да таворимо на европској периферији у неком облику аутократије. Искрено се надам и да ћемо смоћи снаге да идемо правим путем.

Шта смо научили?

Видећемо првом приликом када се будемо тестирали на испиту зрелости. Када тестове на корону заменимо тестовима социјалне интелигенције. Када је уведено ванредно стање прво је затворен парламент, после тога позоришта, школе, пијаце… па тек на крају кладионице и коцкарнице… а онда су почели да затварују и новинаре. Истовремено фарме, задруге и остале културне установе од “националног значаја” раде пуном паром све време, Вучић и његова странка не престају са политичком кампањом. Да ли је то логично и нормално? Наравно да није. Логично и нормално је да се томе одупремо.

Да ли нас је држава као творевина издала? И зашто то исто питање деле Италија, Шпанија, Француска, Велика Британија, САД и - Србија?

Србија је “заробљена држава”, зато не би могла да се сврстава у исту групу уређених демократских земаља. Грађани тих земаља би могли да преиспитују учинке својих држава, ми можемо да се бавимо учинком аутократе који је нашу државу заробио, а у ванредном стању појачао мере репресије. За многе је најјачи утисак од почетка пандемије политичка кампања и потпуна опремљеност СНС активиста и неопремљеност медицинског особља. О нашој заробљеној држави симболички и суштински говори судија који се у пресуди позива на апел председника државе. Од када је председников апел извор права? То само потврђује да ми и нисмо уређена демократска држава нити да се по било чему можемо поредити са таквим државама.

Коронавирус је разоткрио и разореност институција у Србији? Хоће ли пандемија у будућности променити системско потцењивање медицинског и сваког другог стручног кадра, знања, науке, и дати им предност и виши статус од политичара?

Институције су већ годинама потпуно девастиране, пандемија је само то јасније показала. Од нас, грађана и политичара посвећених јавном добру, зависи да ли ће то тако остати или ћемо из темеља мењати вредности на којима почива друштво.

Извор: НИН

 

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ