lat

Једини у Европи са неотвореним тајним архивима


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Петра Радојчића за Данас

Пре неколико дана, Војни синдикат Србије обавестио је јавност да је министар одбране (поново) „регулисао“ да се, ради заштите тајних података, у току радног времена и за време боравка у касарнама и војним објектима, припадницима Министарства одбране (МО) и Војске Србије (ВС) одузимају мобилни телефони.

Подсећања ради, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у мају 2018. године, донео је решење којим се МО забрањује привремено одузимање телефона и увид у податке без судског налога, након чега је МО поступило по акту државног органа.

И претходна и нова одлука министра је, у најмању руку, недовољно осмишљен поступак „допуне“ успостављеног система поступака и мера заштите тајности у МО и ВС. Готово извесно, не проистиче из анализе ризика и могућности нарушавања безбедности тајних података и нема адекватан правни основ и упориште у постојећој регулативи којом се уређују питања од значаја за спречавање штете по интересе државе. При том, пренебрегнута је обавеза да се и у сектору безбедности поштују људска права приликом вршења дужности и овлашћења, у складу са важећим уставним и законским одредбама.

У Србији откривање информација из државних институција, безбедносних и других служби није случај. Скоро свакодневно, већ годинама, многи подаци означени као тајни „угледају светлост дана“ или доспеју до неовлашћених корисника угрожавајући јавне интересе, али и интегритет физичких лица. Грађани (и не само они) сазнају, најчешће путем медија и од највиших државних функционера, информације о набавци, броју, врсти и стању наоружања, војне и полицијске опреме, податке о нивоу попуне и квалитету људских ресурса органа јавне власти, затим детаље из предистрага и истрага које су у току, оптужница које још нису објављене или суђења иза затворених врата и друге појединости које су од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Републике Србије. Учестале су и појаве нетранспарентности деловања институција, те злоупотреба прописа и процедура органа власти. Наиме, бројни послови (попут продаје или закупа државних фирми и земљишта) и информације (нпр. о страним инвеститорима) означени су високим степеном тајности чиме се усложњава коришћење права на приступ подацима од јавног значаја и покушава прикривање високе корупције и организованог криминала. Због злоупотребе државних ресурса, тешко се стиче увид и у трошење буџетских средстава.

Нејасно је због кога или чега је Србија једина земља у Европи која још, упркос притисцима ЕУ и обећањима да ће то учинити, није отворила своје тајне архиве, те зашто се и даље области заштите података о личности приступа неозбиљно и са тако мало пажње. Истовремено, друштво је суочено са израженим тежњама да се продре у приватност грађана. Све чешће се сусрећемо са чињеницом да, зарад личних интереса и политичке манипулације, много тога постаје доступно и видљиво. Свашта се пише и свакако се прича, без размишљања о последицама исказаних речи.

Поједина одговорна лица, без свести о јавном интересу, не разликују добро од лошег, нити личну корист од очигледне штете. Безбедносна некултура и све већа доступност података повећавају могућност коришћења сазнања у недозвољене и нелегитимне сврхе и поспешују бојазан узроковану испољеним злоупотребама дигиталних и писаних података из медицинске документације, документације безбедносних структура, војнотериторијалних и других органа. За анализу су прекорачења овлашћења и/или злоупотребе положаја појединих припадника државних и органа државне управе који податке из службене евиденције и докумената, означених прописаним степеном тајности, чине доступним неовлашћеним лицима. То је недопустиво у правној држави, као што је недопустиво да највећи број корисника тајних података нема (2009. године прописани) сертификат за приступ истима.

Посао органа јавне власти је да тајне и податке о личности обрађују, класификују, штите од компромитације и достављају на законит начин, у складу са унапред одређеном и правно дефинисаном сврхом, као и да врше унутрашњу контролу над применом регулативе. Изостанак контроле и надзора над применом прописаног доприноси запостављању заштите националних интереса и приватности грађана, као и сагледавања одговорности за непоштовање Закона о тајности података, Закона о тајности комуникације, Закона о заштити пословне тајне, Закона о заштити права пацијената, Закона о заштити података о личности и других законских и подзаконских аката.

Како би се умањили безбедносни ризици по интересе државе и спречиле повреде људских права, поред прецизних и адекватних законских норми које уважавају комплексност и осетљивост материје коју уређују, кључно је обезбедити јаке механизме физичко-техничке и ИТ заштите безбедносних зона у којима се обрађују и/или чувају тајни подаци. Елементарно незнање и скривене намере, као и превелика, не ретко неоснована, дискрециона власт у одлучивању отежавају успостављање наведених механизама.

Нарушавање безбедности тајних и личних података је забрињавајуће и представља деликатан проблем. Када одговорна лица и надлежни органи то буду схватили, могућности злоупотребе биће сведене на минимум. На тај начин ће се прекинути пракса да њихова реакција уследи тек када се испоље штетни ефекти по друштво или појединца. Србији је потребан ред, а не приватизација органа јавне власти, који чекају политичку вољу да би поступили по закону. Актуелно стање и поступци појединих руковаоца, обрађивача или корисника података морају узроковати реакцију и утврђивање одговорности због њиховог нечињења или погрешног чињења. У противном, толеранција и изостанак консеквенци обесмишљавају тврдњу да нико није изнад закона, поспешују самовољу и доприносе опадању поверења у институције.

Аутор је генерал-потпуковник у пензији

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ