lat

Даљински управљач за руковање злом


ПОДЕЛИТЕ:
Foto:FoNet/ Aleksandar Levajković

Некада је даљински управљач за руковање и употребу Александра Вучића био у рукама Војислава Шешеља. Када би Шешељ подвикнуо скачи, Вучић не би ни питао зашто, већ колико високо. Још горе би било када би газда наредио гризи.

Већ следећег тренутка крволочни газдин кер, сав запенушан скакао би на одабрану жртву, или би се латио скупштинског микрофона и режећи изговарао једну од реченица после којих би у неком нормалном друштву заувек напуштао политику, а камоли после ових срамотних претњи које су нажалост и реализоване:

„Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана! Кад-тад осветићу се Славку Ћурувији за лажи изнете о мени!“

А онда је Шешељ отишао у Хаг да би се суочио са последицама свог чињења и говора мржње, батерије на даљинском су се испразниле, а власти се докопао Александар Вучић. Попут невољеног и неиживљеног детета које је одвајкада жарко желело оно што су у рукама имали Милошевић и Шешељ, докопао се власти. Тачније играчке за којом је деценијама жудео. У Русији, Америци и Кини, даном именовања на место председника државе, изабрана личност добија и коферчић са даљинским управљачем за испаљивање нуклеарних ракета.

У банана државама председник добија Вулина на даљинско испаљивање, а у државама које су кора од банане, на коју су се некада политички опоненти тако неспретно оклизнули више пута узгред натрчавајући на песнице Војислава Шешеља и његових телохранитеља, председник државе добија даљински управљач за руковање Шешељом. И неколико пари резервних батерија, које се још увек пуне коришћењем зарђале кашике и пљувачних жлезда а не струје. Војислав Шешељ као осуђени ратни злочинац и даље ради и говори оно за чим данас и те како жуди и што би најрадије радио и говорио за сада неосуђивани Александар Вучић. Али зато је ту даљински управљач са упутством за употребу Шешеља који председник Српске напредне странке не испушта из руку.

У последњих пар дана од стране осуђеног ратног злочинца, Војислава Шешеља, језиве претње упућене су Александри Јерков и Милојку Пантићу. Потом је репертоар претњи допуњен још скандалознијим увредама и још монструознијим порукама које су одавно превазишле говор мржње. Као да је све ово било мало Војиславу Шешељу, репертоаром претњи и увреда обрушио се и на новинаре и уреднике Блица. Да није реч о спорадичном случају, већ о устаљеном понашању острвљених властодржаца који као и сви диктатори владају уз помоћ насиља и застрашивања, уверили смо се пре неки дан непосредно пре суђења Милутину Јеличићу, доскорашњем председнику општине Брус, због сексуалног узнемиравања Марије Лукић. Испред суднице Јуткине напредне присталице присутним новинарима делиле су фотографије обнажене непознате женске особе тврдећи да је то Марија.

А онда је суђење одложено због недоласка адвоката. Баш као и суђење Драгољубу Симоновићу из Гроцке, такође бившем председнику општине из редова Српске напредне странке, који је због подстрекавања на паљење куће новинара Милана Јовановића после притисака јавности коначно ухапшен и оптужен, провевши неко време и у притвору. Чим је пуштен из притвора, постао је недоступан правосудним органима, па се није ни појавио на почетку суђења. У нормалним државама био би експресно и враћен у притвор, где му је и место и где нико не би имао проблем да му уз доручак уручи и позив за суђење. Уз то, поменути функционер Српске напредне странке није ни оптужен за покушај убиства новинара Јовановића, већ само за подстрекавање три особе да запале кућу човека који се Сими замерио писањем о напредним махинацијама у општини Гроцка.

Као шлаг на напредну торту којом се незадовољни грађани позивају на опозициони митинг Савеза за Србију 13. априла у Београду, Апелациони суд у Новом Саду правоснажно је после 12 година кривичног поступка одбио оптужницу против вође забрањене организације Национални строј Горана Давидовића званог Фирер и Недељка Пешића због изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости на антифашистичком скупу у Дому Војске у Новом Саду 2007. године.

Да ли сте чули икога из Српске напредне странке да је осудио ове догађаје. Да ли се огласила нека од напредних ведета која је блатећи опозицију бљеснула метеорским сјајем, не примећујући да је брзо изгорела и да се са читавим јатом претворила у напрсли камен који ће ускоро распасти у парампарчад кад удари у ледину.

Темпо којим се ови догађаји нижу као на филмској траци, преклапајући један други, јасно нам указују да су сви газдини керови пуштени са повоца, баш као што су то објавили на скандалозној насловници Илустроване Политике сатанизујући независне новинаре. Говор мржње, вокабулар хајке, зачињен најприземнијим увредама на којима би ауторима позавидели и јуришници у нацистичкој Немачкој, прекрио је јавну и медијску сцену у Србији. Не само даљински управљач, већ и генератор који покреће насиље у рукама је Александра Вучића. То што их не испушта из руку, грчевито се држећи за овај арсенала из времена деведесетих када је био министар информисања, говори да је озбиљно пољуљан. И да је нашао опасан ослонац.

Јер све више подсећа на играча на жици који балансира држећи се за ваздух. А у ваздуху се осећа дах слободе. И нема тих пљувачних жлезда које ће својим продуктима надјачати снагу пролећа у Србији.

Макар пљувачка била и Пинк боје.

Аутор је члан Демократске странке

Извор: Данас

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ