ћир

Bojkot je kao sud u Strazburu


PODELITE:

Autorski tekst Zorana Lutovca za Vreme

Broj slika: 1

GALERIJA SLIKA

Dok mi razgovaramo o uslovima za slobodne i poštene izbore, opozicija se i dalje tretira kao neprijatelj; dok razgovaramo o sprečavanju funkcionerske kampanje – predsednik države upravo to radi. Ako autokrata ne poštuje Ustav i ponaša se isključivo kao predsednik svoje stranke, kako se može očekivati da će bilo šta poštovati, a kamoli regulisanje izbornih uslova koji bi mogli okrnjiti ili ograničiti njegovu samovolju

Ni posle trećeg okruglog stola o uslovima za slobodne i poštene izbore na Fakultetu političkih nauka nismo se približili uslovima za slobodne i poštene izbore. Naprotiv, može se reći da je bojkot postao neizbežan. Ne sumnjajući u dobru nameru organizatora i većine učesnika, ovaj format razgovora ne može voditi ostvarivanju uslova za slobodne i poštene izbore iz jednostavnog razloga što se problem ne sagledava u celini, nego parcijalno, izdvojeno i uglavnom pravno-tehnički. A problem je duboko politički.

Očigledno je da među nosiocima vlasti nema političke volje da se bilo šta menja osim da se vrše kozmetičke ispravke propisa koji se ionako ne poštuju ili se vrlo selektivno poštuju. Dok mi razgovaramo o uslovima za slobodne i poštene izbore, opozicija se i dalje tretira kao neprijatelj; dok razgovaramo o sprečavanju funkcionerske kampanje predsednik države upravo to radi u celodnevnom direktnom prenosu na svim medijima sa nacionalnom frekvencijom. Pri tome, ne propušta priliku da opoziciju označi kao neprijatelja: "Opozicija bi da ubija po Srbiji one koji drugačije misle, koji grade i rade", izjavio je predsednik Srbije na otvaranju deonice auto-puta od Obrenovca do LJiga. Ako autokrata ne poštuje Ustav i ponaša se isključivo kao predsednik svoje stranke, a ne kao predsednik države, kao predsednik koji odražava državno jedinstvo – kako se može očekivati da će bilo šta poštovati, a kamoli regulisanje izbornih uslova koji bi mogli okrnjiti ili ograničiti njegovu samovolju?

Ništa se u praksi nije promenilo od otpočinjanja tih razgovora, niti ima naznake dobre volje da bi se bilo šta moglo promeniti. Naprotiv! Dok mi razgovaramo o slobodnim i poštenim izborima, u Paraćinu i Šapcu se vrše svakodnevni raznovrsni pritisci na lokalnu vlast. U Merošini gde je SNS vlast izgubila većinu, protivzakonito se raspušta parlament.

Okrugli stolovi na Fakultetu političkih nauka pokazali su nekoliko važnih činjenica: 1. da je politička i društvena atmosfera zatrovana podelama i sukobima do te mere da je organizovanje okruglog stola dočekano kao prvorazredna senzacija; 2. da je tema slobodnih i poštenih izbora priznata kao legitimna tema od strane svih učesnika na okruglom stolu čime se priznaje da ne postoje uslovi za poštene i slobodne izbore, jer da postoje, o tome se ne bi razgovaralo; 3. razgovor na FPN a ne u okviru državnih institucija rezultat je sinergije delovanja građana i opozicije – građanskih protesta i bojkota republičkog i lokalnih parlamenata; i, 4. prisustvo profesora, naučnika i predstavnika NVO i velika zainteresovanost medija pokazuju da uslovi za slobodne i poštene izbore nisu samo stvar stranaka, nego da su stvar svih građana, prioritetni javni interes.

Međutim, postoje i vrlo izražene negativne reakcije: jedni su bili nezadovoljni zato što su se ovakvi razgovori uopšte vodili ("šta ima sa njima da se razgovara"), drugi su nezadovoljni zbog sastava delegacije vlasti, a treći su nezadovoljni zbog formata razgovora koji predviđa da mediji nisu prisutni tokom razgovora. Najčešće je ovo nezadovoljstvo kumulativno i uključuje sva tri razloga. Svaki od prigovora ima ozbiljno pokriće, ali je nefunkcionalnost i otvorenost za medije najozbiljniji prigovor. Uvažavajući nameru organizatora da se razgovori vode bez prisustva medija kako se akteri ne bi obraćali svojim biračima nego sagovornicima, smatram da je bio potpuno opravdan zahtev većeg broja učesnika i građana da se ti razgovori, ipak, otvore za javnost.

Učestvovanjem u ovakvim razgovorima pokazali smo da smo spremni da iscrpimo sva politička sredstva kako bismo došli do slobodnih i poštenih izbora. Učinili smo sve što je do nas. Međutim, s obzirom da nema razumevanja za naše zahteve, koji su isključivo usmereni na ono što nam svima kao građanima pripada, ideja bojkota, odnosno neučestvovanja na lažnim izborima postaje još snažnija i imaće širu podršku.

Neučestvovanje na neregularnim izborima je sredstvo pritiska da do slobodnih i poštenih izbora ipak dođemo, a potom da na takvim izborima dobijemo podršku građana da suštinski i sistemski menjamo Srbiju na bolje. Podrška takvom stavu će biti veća ako građanima koji su u nedoumici, koji su neodlučni ili se kolebaju pokažemo da smo sve učinili što je do nas da do naših prava dođemo razgovorima. Bojkot je kao sud u Strazburu, do njega možete tek kad iscrpite sva pravna sredstva u sopstvenoj državi – bojkot će imati širu podršku ako do njega dođemo tek pošto smo prethodno iscrpli druga politička sredstva.

Na okruglim stolovima na Fakultetu političkih nauka zastupali smo građane koji su protestovali i one koji i dalje protestuju, građane koji su potpisali Sporazum sa narodom i sve one koji s pravom traže ono što im pripada. Stoga sam u ime Saveza za Srbiju na sva tri okrugla stola predložio da osnova za razgovor bude predlog nezavisnih stručnjaka, a da teme razgovora budu: kako poboljšati tekst predloga na osnovu sugestija specijalizovanih NVO poput Crte, CESID-a, Transparentnosti ili BIRODI-ja, na jednoj strani, i kako da se postignuti sveobuhvatni sporazum sprovede u delo.

Zašto je predlog nezavisnih stručnjaka dobra osnova za postizanje sveobuhvatnog sporazuma? Zato što je pisan za građane, a ne za stranke. Zato što se rukovodio javnim interesom. Predlog nije naišao na opšte prihvatanje, zato smo dospeli u problem. Bavili smo se pojedinačnim aspektima izbornog procesa, umesto sveobuhvatnim sporazumom koji je u interesu svih građana. Prihvatanjem ove osnove za razgovore odbijaju se bilo kakvi prigovori da opozicija traži nešto za sebe. Ne. Mi tražimo da se ova oblast uredi u interesu svih građana. Ne tražimo mi da mediji budu više za opoziciju, nego da budu profesionalni i etički, da informišu građane umesto što vrše propagandu. Da novinari mogu bez pritisaka da rade svoj posao. Da nema tabu tema kada se rukovode javnim interesom.

Pravo na slobodne izbore ne svodi se samo na tok glasanja nego i na period pre i posle glasanja. Birač bi trebalo da odlučuje, a ne da sprovodi tuđe odluke. Gruba krađa na dan izbora sve je ređa i čine je samo amateri. Strateške manipulacije su ključ "profesionalne" izborne krađe: ograničavanje opozicije, kontrola medija, zloupotreba javnih resursa.

Slobodni izbori podrazumevaju i slobodno formiranje volje birača (slobodne medije) i slobodno izražavanje volje birača (slobodno i tajno glasanje), ali i institucionalni okvir za slobodne izbore (delotvorni mehanizmi za zaštitu ljudskog prava na slobodne izbore – stručna i samostalna izborna administracija i nezavisnost sudstva).

Svrha borbe za poštene i slobodne izbore jeste da otklonimo sve anomalije i stvorimo pretpostavke da one više nikada ne budu tema, nego da imamo prave izbore na kojima je tema sučeljavanje kandidata sa izbornim programima.

Borba za poštene i slobodne izbore važna je za sve građane, a za opoziciju je od presudnog značaja. To je borba za kredibilitet i poverenje. Gubljenje kredibiliteta i poverenja građana značilo bi ne samo poraz na neslobodnim i nepoštenim izborima nego i mogućnost stvaranja bilo kakve šanse na svakim sledećim "izborima". Značilo bi pristajanje na podređen položaj i neravnopravan tretman, značilo bi pristajanje na autokratiju. Politika autokrate je satkana od želje da neograničeno vlada, a da istovremeno obezbedi privid demokratskog legitimiteta za takvu vladavinu. Mi nemamo pravo da pristanemo na to.

Srbiji su hitno potrebne suštinske, sistemske, a ne samo kadrovske promene, a da bismo to postigli, potrebno je da se ujedine sve političke i društvene snage koje imaju taj cilj. U ovom trenutku je važno da se okupimo oko onog što za sve nas nije sporno i usredsredimo se ka tom cilju: i ujedinjene demokrate i Savez za Srbiju i cela opozicija i društveni pokreti i građani koji ne žele da budu deo bilo kakve organizacije. Kad su nam uzurpirana prava koja nam pripadaju, onda imamo prava i na bojkot i na proteste i na građansku neposlušnost. A uspećemo samo ako smo solidarni i istrajni.

(Izvor: Vreme)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE